Da li držimo olovku pravilno?
Da li se sećate kada ste olovku počeli da držite onako kako je držite danas? Naše prvo držanje olovke je nalik držanju koplja što je sasvim dovoljno za nedefinisano škrabanje. Vremenom učimo, ili nas uče, kako da držimo olovku kada crtamo, a kasnije i pišemo. Svako od nas postepeno usvaja način na koji drži olovku koji mu najviše odgovara, sa kojim oseća da mu olovka u ruci stoji stabilno. Način držanja olovke se može klasifikovati na različite načine, obično prema oložaju palca pri držanju olovke, prema broju prstiju koji su u kontaktu sa olovkom i položaju spojenih prstiju.
Nastavnici su tradicionalno smatrali da je ispravno držanje olovke ono gde palac, kažiprst i srednji prsti drže olovku, kao na slici ispod. To je takozvani dinamički troprsti (Dinamic Tripod) način držanja olovke, koji je svojstven većini ljudi, zbog čega se još naziva i tradicionalni način. Vrhovi palca, kažiprsta i srednjeg prsta opkoljuju olovku i stabilno je drže. Palac se suprotstavlja srednjem prstu i kažiprstu, držeći tako olovku na mestu, dok su domali i mali prsti savijeni ka dlanu kako bi balansirali i pravili stabilan luk. Meni lično služe da oslonim ruku na sto. Dinamičko držanje olovke omogućava da se prsti najslobodnije kreću, zbog čega pisanje ide glatko i pritisak je dovoljno jak da ostavi dobar trag na papiru. Upravo zato mnogi nastavnici smatraju da je to ispravno držanje olovaka.
Adaptirani troprsti. Ovaj neuobičajeni, ali efikasan način držanja olovke, koristan je za decu i odrasle koji imaju slab tonus mišića ili bolove u zglobovima, zato što je pritisak na olovku slabiji. I na ovaj način vrhovi palca, kažiprsta i srednjeg prsta drže olovku, ali se olovka nalazi između kažiprsta i srednjeg prsta, umesto u luku između palca i kažiprsta, kao što je slučaj kod dinamičkog troprstog načina. Ovaj prilagođeni način držanja olovke nudi stabilnost, ali ne zahteva pritisak palcem kako bi držao olovku na mestu. Moj pokušaj pisanja na ovaj način (inače koristim bočni troprsti stisak) je nesiguran i nestabilan. Slova nisu jednaka, nagib nije jednak i otisak na papiru je bleđi. Ali verujem, da uz malo vežbe, ovo može biti najzgodniji način pisanja, zato što su mišići ruke opušteni. Pokušajte.
Dinamički četvoroprsti (Dinamic quadrupod). U dinamičnom četvoroprstom načinu držanja olovke, vrhovi palca, kažiprsta, srednjeg prsta i domalog prsta kontrolišu kretanje olovke. Olovka je sada opkoljena sa četiri prsta i vrlo malo je omogućen njen slobodan hod. Palac se i ovde suprotstavlja prstima, dok je mali prst savijen ka dlanu, kako bi pružio stabilnost. Prisustvo četvrtog prsta na osovini olovke ima za cilj da ograniči opseg kretanja olovke, s obziromi da postoji malo manje stabilnosti samo sa malim prstom savijenim u ovom stisku. Moj pokušaj da pišem na ovaj način pokazao mi je da je četvrti prst na olovci bespotreban, ali i te kako potreban kao saradnik savijenom malom prstu. Gubim stabilan oslonac na podlogu koji imam u malom i domalom prstu zajedno pri svom načinu pisanja, zbog čega mi je pisanje na ovaj način napornije.
Bočni troprsti (Lateral tripod). Bočno postavljen palac, kažiprst i srednji prsti pridržavaju osovinu olovke. Olovku drže vrhovi kažiprsta, srednjeg prsta i središte bočno postavljenog palca kao na slici ispod. U bočnom načinu držanja olovke (bilo troprstom ili četvoroprstom), palac prelazi preko osovine olovke i naslanja se poprečno na kažiprst. Ovaj položaj blokira čitav spektar pokreta prstiju, u poređenju sa dinamičkim načinima držanja olovke, zbog čega se bočni način naziva još i statički. Prostor između palca i kažiprsta je malo manji sa bočnim zahvatom nego sa dinamičkim, što ograničava određeni deo pokreta i zahteva od palca manje napora da održi olovku stabilno. Stabilan oskonac na podlogu i siguran stisak-olovka je naa mestu, a nema prejakog pritiska. Apsolutno moj način.
Bočni četvoroprsti (Lateral quadrupod) je vrlo sličan bočnom troprstom načinu, osim što je i domali prst uključen u držanje olovke i time oslabljen stabilni luk, koji u ovom slučaju, kao kod dinamičkog troprstig načina, pravi samo savijeni mali prst. I ovde palac koristi ne svoj vrh nego sredinu kako bi smanjio prostor između njega i kažiprsta i time umanjio mogućnost kretanja olovke. Osobe koje olovku drže na ovaj način mogu duže da pišu bez zamora ili pojave ukočenosti ruke. Moj pokušaj pisanja na ovaj način , kao i dinamički četvoroprsti, nestabilan, zbog smanjenog oslonca na podlogu.
Među načinima držanja olovke, u mom slučaju, primetna je razlika u pritisku na olovku i pritisku olovke na podlogu, odnosno jačini otiska na papiru. Primetna je razlika u ujednačenosti slova u rečenici i u nagibu napisane reči, što je posledica nestabilnosti ruke u manje srodnom načinu držanja olovke. Način držanja olovke ne utiče na brzinu pisanja ali, ukoliko pišete sporije možete izjednačiti reči napisane različitim zahvatima olovke. Sa adekvatnim položajem ruke, prstiju, a dalje i olovke možete olakšati sebi pisanje, čak i popraviti rukopis. Pojedina istraživanja bave se temom pravilnog držanja olovke, pogotovo kada se radi o deci koja tek uče da drže olovku, i o tome možete naći mnoge savete. Ipak, bez obzira kako nas uče, da li smo desnoruki ili levoruki, svaki pojedinac će sam naći najzgodniji položaj za pisanje i najbolji način za držanje olovke. Sami usvajamo način držanja olovke sa kojim smo najsigurniji.
